Sve o Goliji na jednom mestu

Sve o Goliji na jednom mestu

Pretraži Golija.rs
Baner
Baner
Baner
11.Decembar PDF Štampa El. pošta

U celom svetu 11. decembar se obeležava kao Međunarodni dan planina, ustanovljen pre tri godine od strane Generalne skupštine UN. Ove godine tema je «Upravljanje planinskim biodiverzitetom za bolje živote». Tim povodom, o planini Goliji, parku prirode i rezervatu biosfere piše Jelena Gligorić.

mag-04Golija je jedan od 211 rezervata prirode u svetu.Uredbom vlade Srbije 2001.g je proglašena parkom prirode, a u jesen iste godine UNESKO je proglašava za rezervat biosfere, prvi na teritoriji tadašnje Jugoslavije. Ovaj sertifikat omogućio je Goliji da se njeni proizvodi reklamiraju kao retkosti rezervata biosfere.To je najviša planina jugozapadne Srbije čiji se vrh zove Jankov kamen i ima visinu od 1833. m. Ne zna se tačno otkuda naziv Golija, ali ova planina je sve osim gola – pitoma, bogata šumom, posebno četinarima, livadama i pašnjacima. Poseban doživljaj predstavlja poseta Dajičkom jezeru na 1500 m visine u oblasti netaknute prirode.
Opširnije...
 
Činjenice o Goliji PDF Štampa El. pošta

* Za Goliju se može reći da je centar reliktnih biljnih vrsta i carstvo planinskog javora (Acer heldreichii) koji ovde gradi svoje najlepše i najočuvanije lišćarske i lišćarsko-četinarske šume. Ova vrsta je preživela ledeno doba. Zaštićene prirodne retkosti na Goliji su: zelenika (ili božikovina), jeremičak, kratkočetinasta smrča, planinski javor, polegla kleka, piramidalna jela ...

* Do sada je zabeleženo 45 vrsta ptica koje spadaju u grupu prirodnih retkosti

* Golija je mesto srpske duhovnosti i pismenosti, manastir Studenica je na listi Svetske kulturne baštine, a od izuzetnog nacionalnog značaja su Gradac i Brezova...

 
UNESCO PDF Štampa El. pošta
Golija je proglašena Parkom prirode 2001. godine aktom Vlade Republike Srbije, a mesec dana ranije rezervatom biosfere od strane Internacionalnog koordinacionog saveta MAB programa UNESCO-a.I pored neplanskih seča prethodnih godina, Golija je ostala prebogata šumom. Sada je šumski fond pod strogom kontrolom, kažu domaćini. U poslednjih dvadeset godina šumski bilans je uvećan za oko 3%. Seča se strogo kontroliše od strane Srbijašuma, šumarske inspekcije, a kontrolu vrši i goranska organizacija.
 
Priča o Goliji PDF Štampa El. pošta
gola1Nema dela Golije o kome njeni stanovnici ne znaju neku priču. Ali zato se svi zatečeno počešu po glavi kad ih pitate kako je sama planina dobila ime. Odgovor se sam nameće kada krenete golijskim putevima i bespućima. Za ovu golemu planinu meštani sa pravom kažu; Ne zna Golija šta je delija! Nema tog delije koji je može preći bez dobrog konja i bez dobre odeće izdržati njene vremenske hirove. Stanovnici se dobro pripremaju za zimu jer se zimi u planinu ne ide.Tridesetak kilometara dugačka Golija čini značajan deo Starovlaške visije u zapadnoj Srbiji. Po prostranstvu i veličini sa njom može da se meri samo susedni Kopaonik koji čini završni deo ove regije. Najviša tačka Golije je 1833 metra visok Jankov kamen. Pričaju meštani da su nekad davno dva pobratima, Rajko i Janko sklopili opkladu ko će od njih dvojice da izgura oveći kamen na zaravnjen vrh Golije. Rajko je krenuo prvi i žestoko je pogurao kamen. Nekako pred samim vrhom se okliznuo i kamen se otkotrljao u obližnji potok. Potom je Janko poterao kamen iz potoka i polako ga dogurao do vrha. Od tada se potok koji izvire ispod samog vrha zove Rajkov potok a vrh Golije, na kome odavno nema nikakvog kamena, zovu Jankov kamen.
Opširnije...
 
Nacionalna strategija PDF Štampa El. pošta

Nacionalnom strategijom održivog razvoja Srbije postavljeni su ciljevi kojima se jedinstvenost golija-raskaplanine Golije, ali i ostalih delova zemlje sa zavidinim prirodnim bogatstvima, čuva i unapređuje, kako bi se prirodni resursi države i dalje razvijali.Golija, kao najviša planina u jugozapadnom delu Srbije, koja se nalazi na oko 240 kilometara južno od Beograda, u blizini Kopaonika i Zlatara, izabrana da na njenim obroncima bude predstavljena Strategija koju je Vlada Srbije usvojila na poslednjoj sednici pred opšte izbore.

Zbog izuzetne očuvanosti izvornih prirodnih vrednosti, u okviru Parka prirode "Golija" Uneskov (UNESCO) komitetet je 2001. godine proglasio Rezervat biosfere Golija-Studenica, na površini od 53.804 hektara.

Opširnije...
 
<< Početak < Prethodna 1 2 3 Sledeća > Kraj >>

Strana 3 od 3
Joomla 1.5 Templates by Joomlashack