Sve o Goliji na jednom mestu

Sve o Goliji na jednom mestu

Pretraži Golija.rs
Baner
Baner
Baner
Priča o Goliji PDF Štampa El. pošta


Zbog nepropusne geološke podloge i obilnih padavina na celoj planini ima vodenih tokova čak i u višim predelima. Leta su sveža a zime hladne sa puno snega koji se ovde dugo zadržava. Pričaju ljudi da je bilo zima sa tolikim snegom da su u proleće nalazili ralo i druge predmete na vrhovima bukvi. Te priče su potvrdili i šumari. Po njihovom kazivanju, pre par godina je pao tako velik sneg da su divlje svinje iz prihvatilišta prelazile preko žice koja je visoka preko dva metra. Za razliku od susednog Kopaonika na Goliji nema vetrova a samim tim ni problematičnih smetova. U podgorini, pre svega u dolini Ibra, Moravice i Studenice je klima znatno prijatnija zbog jakog mediteranskog uticaja.
Niži delovi Golije su pokriveni hrastovim i bukovim šumama. U višim delovima su mešovite šume bukve, jele i smrče. Smatra se da se u Srbiji najlepše šume smrče nalaze na Goliji. Posebno su zanimljivi varijeteti smrče koji neodoljivo podsećaju na omoriku. Šume jele, smrče i bukve iznad Ljutih livada i ispod Jankovog kamena su zaštićeni kao specijalni rezervati prirode. Najviši delovi Golije su pokriveni pašnjacima i povremenim šumarcima četinara. Meštani na planini gaje maline, voće, žitarice i krompir. Golijski krompir je jedan od najcenjenijih a on ovde dobro uspeva i na 1700 metara visokom Djonovom polju.
Za specijalni rezervat prirode je proglašeno i Dajićko jezero ili kako ga neki zovu Tičer. Izgradnjom puta Ivanjica - Sjenica smanjen je dotok vode u ovo tresetište i ono je počelo polako da se smanjuje. Jezero se nalazi na visini od skoro 1500 metara i omiljeno je izletište stanovnika Golije. Pored njega se svakog 21 jula, na dan Svetog Prokopija održava narodni sabor. Zanimljivo je i Okrugličko jezero koje se nalazi na vrhu jednog uzvišenja i vodu dobija iz podzemnih izvora.
Reka Studenica izvire ispod 1674 metra visokog vrha Odvraćenica. Vrh je dobio ime jer odvraća vode u tri sliva. O imenu vrha je zabeleženo zanimljivo prdanje. Nekad davno, stanovnici Devića i Novog Pazara nisu mogli da se dogovore na koju stranu će teći Studenica. Svako je vukao na svoju stranu pa su se dogovorili da rano ujutru stave petla na izvor pa na koju stranu on po|e da tamo teče i reka. Lukavi Devićani su preko noći prosuli kukuruz od izvora ka njihovom naselju. Petao je ujutru pošao trgom kukuruza i tako je Studenica odvraćena ka Devićima.
Podnožje Golije je nekad bilo kičma srednjevekovne Srbije. Tu je prestonica Ras, gradovi Maglič i Brvenik, manastiri Sopoćani, Đurđevi stupovi i Studenica u dolini istoimene reke. Sama planina vladarima nije bila zanimljiva ali je narodu uvek pružala sigurno utočište.
Golija je jedna od prvih planina na kojoj su meštani počeli da se bave seoskim turizmom. Mesta Međurečje, Kušići, Dajićko selo i motel "Golijska reka" su poznati ljubiteljima ove vrste turizma. Nažalost, mladi, naročito devojke napuštaju planinu. Jedan stariji momak, koji nikako ne uspeva da se oženi, nam je kratko objasnio problem; Gde krava riče a svekrva viče, devojka ne želi da ostane.
2001. godine je UNESKO uvrstio Goliju u Svetski rezervat biosfere.

 
Joomla 1.5 Templates by Joomlashack